Pandemija kovid-19 ugrozila je decenije napretka u iskorenjivanju siromaštva u celom svetu i donela rizik od novog talasa nemaštine. Prema prognozama Svetske banke, broj siromašnih u Srbiji mogao bi da se poveća za 125.000 do 327.000 usled ekonomskog šoka, u zavisnosti od toga koliko bude trajala kriza. Statistika pokazuje da pola miliona građana i građanki Srbije živi u apsolutnom siromaštvu (sa manje od 12.286 dinara mesečno[1]) a čak četvrtina u riziku od siromaštva (sa manje od 19.391 dinar mesečno). Jasno je da bi borba protiv siromaštva morala biti jedan od strateških prioriteta Srbije, zaključak je analize sačinjene u okviru platforme “Održivi razvoj za sve”.

Ovaj dokument predlaže i nekoliko preporuka za donosioce odluka u pravcu razvoja pravednijeg društva. Najvažniji korak bi bila izrada i usvajanje novog strateškog dokumenta pod pokroviteljstvom UN, sa jasnim ciljem da se siromaštvo iskoreni do 2030. godine, uz prateći akcioni plan i obezbeđena sredstva u budžetu. Pored toga, predlaže se i formiranje koordinacionog tela Vlade  za praćenje realizacije koje bi uključilo predstavnike UN, Saveta Evrope i civilnog društva.

Nedavno usvojeni Zakon o socijalnoj karti rasteretiće složene administrativne poslove centara za socijalni rad povezivanjem podataka u centralizovani, elektronski registar. Stručnjaci, međutim, naglašavaju da on ne tretira jedan od ključnih problema – veliki broj ljudi slabijeg materijalnog stanja koji uopšte ne dobijaju pomoć. Naime, zakon će se odnositi se samo na korisnike koji su već u postojećim bazama institucija, dok oni koji nisu u sistemu, a potrebna im je pomoć, neće automatski biti uvršteni u bazu.