Iskorenjivanje gladi, kvalitetna ishrana i održiva poljoprivreda
- Otkrijte šta sve želimo da postignemo
- Kliknite na svaki od ciljeva i saznajte kako merimo njihovo ostvarivanje
2.1 univerzalni pristup bezbednoj, nutritivnoj i dovoljnoj ishrani
Do 2030. okončati glad i osigurati pristup bezbednoj, nutritivnoj i dovoljnoj ishrani tokom cele godine svim ljudima, a posebno siromašnima i licima u stanjima ranjivosti, uključujući odojčad
Indikatori
2.1.1 Prevalencija neuhranjenosti
2.1.2.Prevalencija umerene ili teške nesigurnosti hrane kod stanovništva, prema Skali iskustva sa nesigurnošću hrane (FIES)
2.2 okončati sve oblike neuhranjenosti
Do 2030. okončati sve oblike neuhranjenosti, uz postizanje, do 2025. godine, međunarodno dogovorenih ciljeva koji se odnose na zaostajanje u rastu i težine u odnosu na visinu kod dece mlađe od 5 godina, i usmeriti pažnju na nutritivne potrebe adolescentkinja, trudnica i dojilja te starijih lica
Indikatori
2.2.1 Prevalencija zaostajanja u rastu (visina za uzrast <-2 standardne devijacije od srednje vrednosti prema standardima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za rast dece), među decom do 5 godina
2.2.2 Prevalencija neuhranjenosti (težina prema visini >+2 ili <-2 standardne devijacije od srednje vrednosti prema standardima SZO za rast dece) među decom do 5 godina, prema vrstama (mršavost ili gojaznost)
2.3 udvostručiti poljoprivrednu produktivnost i prihode malih proizvođača hrane
Do 2030. udvostručiti poljoprivrednu produktivnost i prihode malih proizvođača hrane, a posebno žena, autohtonih naroda, porodičnih poljoprivrednih proizvođača, stočara i ribara, kroz bezbedan i jednak pristup zemljištu, drugim proizvodnim resursima i podacima, saznanjima, finansijskim uslugama, tržištima i mogućnostima za ostvarivanje dodatne vrednosti, odnosno za zapošljavanje van poljoprivrede
Indikatori
2.3.1 Obim proizvodnje prema jedinici radne snage po vrstama poljoprivrednog/pastoralnog/šumarskog preduzeća
2.3.2 Prosečni prihod malih proizvođača hrane, prema polu i starosedelačkom statusu
2.4 održivi sistemi za proizvodnju hrane i otporne poljoprivredne prakse
Do 2030. obezbediti održive sisteme za proizvodnju hrane i primeniti otporne poljoprivredne prakse za povećanje produktivnosti i proizvodnje, koje pomažu u održavanju ekosistema, koje jačaju kapacitet za prilagođavanje klimatskim promenama, ekstremnim vremenskim uslovima, sušama, poplavama i ostalim katastrofama, i koje progresivno poboljšavaju kvalitet zemljišta i tla
Indikatori
2.4.1 Udeo poljoprivrednog zemljišta pod produktivnom i održivom poljoprivredom
2.5 održavati genetsku raznolikost semena pri proizvodnji hrane
Do 2020. održavati genetsku raznolikost semena, kultivisanih biljaka i uzgajanih i domaćih životinja, odnosno njihovih srodnih divljih vrsta, između ostalog i preko pravilno vođenih i raznovrsnih banaka semena i biljaka na nacionalnim, regionalnim i međunarodnom nivou, i obezbediti pristup koristima, odnosno pravično i ravnopravno deljenje koristi koje proističu iz korišćenja genetskih resursa i sa njima povezanih tradicionalnih oblika znanja, a prema međunarodnom dogovoru
Indikatori
2.5.1 Broj biljnih i životinjskih genetskih resursa za hranu i poljoprivredu koji su osigurani u objektima za srednjoročnu ili dugoročnu konzervaciju
2.5.2 Udeo lokalnih vrsta klasifikovanih kao vrste pod rizikom, vrste koje nisu pod rizikom i vrste za koje nije poznat nivo rizika od nestajanja
2.а Investirati u ruralnu infrastrukturu, poljoprivredna istraživanja, tehnologiju i banke biljnog i stočnog genetskog materijala
Povećati investiranje, uključujući kroz poboljšanu međunarodnu saradnju, u ruralnu infrastrukturu, poljoprivredna istraživanja i savetodavne usluge, razvoj tehnologije i banaka biljnog i stočnog genetskog materijala kako bi se unapredili poljoprivredni proizvodni kapaciteti u zemljama u razvoju, a posebno u najmanje razvijenim zemljama
Indikatori
2.A.1 Indeks državnih rashoda usmerenih na poljoprivredu
2.A.2 Ukupni zvanični tokovi sredstava (zvanična razvojna pomoć plus ostali zvanični tokovi) u sektoru poljoprivrede
2.b sprečiti trgovinska ograničenja, tržišne deformacije i izvozne subvencije
Ispraviti i sprečiti trgovinska ograničenja i deformacije na poljoprivrednim tržištima u svetu, uključujući kroz istovremeno eliminisanje svih vrsta izvoznih subvencija u poljoprivredi i svih izvoznih mera sa ekvivalentnim efektom, u skladu sa mandatom iz Razvojne agende iz Dohe
Indikatori
2.B.1 Subvencije za izvoz poljoprivrednih proizvoda
2.c obezbediti pravilno funkcionisanje tržišta prehrambenih proizvoda i pravovremeni pristup informacijama
Usvojiti mere koje će obezbediti pravilno funkcionisanje tržišta prehrambenih proizvoda i njihovih derivata i olakšati pravovremeni pristup tržišnim informacijama, uključujući i rezerve hrane, kako bi se ograničila ekstremna nestabilnost cena hrane
Indikatori
2.C.1 Indikator odstupanja cena hrane
Čak 11% ljudi u svetu je pogođeno neuhranjenošću. Sa druge strane, sve veći broj pati od gojaznosti. Prema podacima iz 2017. godine, 1,8% dece u Srbiji je pothranjeno, u romskim naseljima čak svako deseto dete, dok je 13,9% dece gojazno.
Glad, neuhranjenost i pothranjenost najčešće nastaju zbog lošeg materijalnog položaja, ali na ove pojave, kao i na gojaznost, utiče i neznanje i nedostupnost kvalitetne hrane.
Agenda 2030 zalaže se da više ne bude gladnih i da hrana bude kvalitetnija i dostupnija. Glavni uslovi ostvarenja ovih ciljeva su unapređenje uslova života i rada malih poljoprivrednika, razvijanje solidarnosti u raspolaganju hranom, primena i širenje novih saznanja o bezbednosti hrane i unapređenje dostupnosti, pristupačnosti i kvaliteta hrane na tržištu.