Očuvati i održivo koristiti okeane, mora i morske resurse za održiv razvoj

Mora i okeani zauzimaju tri četvrtine površine planete i čine 97% ukupne količine vode na njoj. Kao najveći ekosistemi, mora i okeani omogućavaju brojne procese od kojih zavisi život cele planete. Kruženje vode, proces koji i ljudima omogućava da dođu do vode kao osnovnog resursa, u velikoj meri zavisi od okeana. Vremenske prilike i klima na celoj planeti pod uticajem su procesā koji se događaju u morima i okeanima. Tako, na primer, Golfska struja prenošenjem toplote iz Meksičkog zaliva čini da severozapadna Evropa bude mnogo toplija nego što bi se očekivalo prema njenom položaju. Procenjuje se da 50–80% kiseonika na planeti dolazi iz okeana, odnosno od planktona koji imaju sposobnost fotosinteze (plutajuće biljke, alge i neke bakterije). Okeani su takođe veoma važni u borbi protiv klimatskih promena. Apsorbuju oko 30% ugljen-dioksida koji emituje čovek i na taj način ublažavaju i usporavaju proces globalnog zagrevanja.

Okeani i mora su oduvek veoma važan izvor hrane za čoveka. Obezbeđuju velike količine ribe, mekušaca, rakova, morskih algi i trava koje se koriste u ishrani širom planete. U poslednjim decenijama došlo je do širenja akvakulture koja omogućuje intenzivnu i kontrolisanu proizvodnju morske hrane (kavezni uzgoj riba, školjki i mekušaca).

Svetska ekonomija u velikoj meri zavisi od okeana i mora. Prihodi oko tri milijarde ljudi na planeti na neki način zavise od morskih resursa. Osim primarne proizvodnje hrane, okeani su važni i za transport, turizam, rudarstvo i brojne druge sektore.

Osim ekološkog i ekonomskog značaja, okeani i mora imaju veliki kulturološki, religijski i spiritualni značaj za ljudsku civilizaciju. Mnoge kulture su nastajale i razvijale se upravo na osnovu tesnih veza s okeanima i resursima koje oni pružaju.

Odnos današnjeg čoveka prema okeanima nije u skladu sa svim vrednostima i resursima koje od njih dobija. Okeani su izloženi velikom zagađenju koje potiče od kopnenih i priobalnih naselja i industrijskih kompleksa. Svake godine u okeanima i morima završi oko 14 miliona tona plastičnog otpada. Brojne populacije riba, mekušaca i rakova dovedene su na rub opstanka intenzivnim i prekomernim ribolovom. Obale i priobalni ekosistemi se uništavaju za potrebe širenja naselja, turističke infrastrukture i poljoprivrede. Klimatske promene takođe u velikoj meri utiču na okeane i mora – dolazi do njihovog zagrevanja, zakišeljavanja i eutrofikacije, što uzrokuje drastične izmene u živom svetu.

Da bismo sačuvali okeane i mora, odnosno obezbedili sve dobiti koje od njih uživamo, moramo drastično promeniti naš odnos prema njima. Upravo zbog toga je formulisan cilj održivog razvoja 14: Očuvati i održivo koristiti okeane, mora i morske resurse za održiv razvoj. COR 14 sadrži 10 potciljeva koji se, između ostalog, odnose na smanjenje zagađenja okeana, smanjenje eksploatacije riba i drugih morskih organizama, smanjenje zakišeljavanja okeana i zaštitu morskih i priobalnih ekosistema. U Srbiji su primenjiva četiri potcilja (14.1, 14.4, 14.6 i 14.c), dok se ostali prvenstveno odnose na obalske i ostrvske zemlje.

Sprovođenje cilja se prati pomoću 10 indikatora, a u Srbiji su dostupni podaci za samo jedan.