U ovom trenutku prosečna temperatura Zemlje je za oko 1 stepen viša nego što je bila u pre-industrijskom periodu. To izaziva znatne promene u klimi koje se osećaju na svim meridijanima, a među prvima najviše su pogođene najmanje razvijene države. Potpisivanjem Pariskog sporazuma sve države na svetu dogovorile su se da zagrevanje zadrže znatno ispod dva stepena, međutim politike koje su trenutno na snazi neće biti dovoljne da se to ispuni.

Cilj održivog razvoja 13 Akcija za klimu u okviru Agende za održivi razvoj do 2030. godine Ujedinjenih nacija podrazumeva povećanje ambicija za smanjivanje emisijagasova sa efektom staklene bašte i snažniju klimatsku akciju kako bi se sprečile najteže posledice klimatskih promena.

Kako bi se obezbedila dovoljna podrška za donošenje neophodnih mera za smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte, potrebno je da postoji društveni konsenzus o pitanju klimatskih promena. Međutim, i pored toga što je velika većina naučnika saglasna oko razloga zbog kojih se naša planeta zagreva, pojedini mitovi opstaju i unose zabunu među ljude.

Istočna Evropa i Balkan delovi su sveta koji su sve više pogođeni klimatskim promenama u odnosu na prosek. Očekivanja su da će region postati još topliji i suvlji, dok duge sušne periode smenjuju kratki periodi intenzivnih padavina praćenih poplavama. Imajući u vidu ekstremne vremenske uslove koji su sve češći i kod nas, postavlja se pitanje na koji način ovo utiče na Srbiju i stanovništvo u Srbiji.

Kako se ova tema tiče svih nas, cilj ovog vebinara je da okupi sve zainteresovane za temu klimatskih promena i one koji to nisu, kako bi podstakao na dijalog i razbijanje najčešćih mitova o klimatskim promenama. Tokom diskusije moderator će preuzeti ulogu skeptičnog ujaka koji ispituje naučnike o klimatskim promenama, dok će publika imati priliku da podeli svoje nedoumica i postavi pitanja panelistima.