Platforma za opštedruštveni dijalog “Održivi razvoj za sve”, koja se sprovodi u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva, pokrenula je niz onlajn debata kako bi se diskutivalo o odgovoru Vlade na trenutnu pandemiju. Debate će se fokusirati na neke od ključnih društvenih tema sa posebnim osvrtom na Ciljeve održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030 u Srbiji.

Druga po redu ovakva onlajn diskusija održana је 1. jula 2020. na web platformi МS Теаms, na temu „Ekonomska aktivnost, tržište rada i dostojanstven rad u doba COVID-19 krize“. Događaj je obezbedio da se iz raličitih perspektiva sagledaju kvalitet i bezbednost radnih mesta u Srbiji, а sa posebnim osvrtom na ciljeve održivog razvoja 1 (siromaštvо), 8 (dostojanstven rad i ekonomski rast), 10 (nejednakost) i 5 ​​(rodna ravnopravnost).  Događaj je organizovan u saradnji sa Centrom za visoke ekonomske studije – CEVES i Fondacijom centar za demokratiju – FCD, а u ulozi moderatora bio je Nemanja Šormaz, izvršni direktor CEVES-a. Uvodni panelisti bili su Kori Udovički, predsednica upravnog odbora CEVES-a, Jovan Protić, nacionalni koordinator MOR za Srbiju, Sarita Bradaš iz FCD-а, Jelena Žarković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Branka Anđelković iz Centra za istraživanje javnih politika.

Tokom žive dvočasovne rasprave, više od 120 predstavnika organizacija civilnog društva, institucija, istraživačke i akademske zajednice, sindikata, profesionalnih udruženja i međunarodnih organizacija razmenili su svoja iskustva, savete i preporuke o tome kako se na najbolji način baviti posledicama pandemije korona virusa na polju tržišta rada u Srbiji. Neka od najvažnijih pitanja pokrenuta tokom diskusije odnosila su se na promene u domenu dostojanstvenog rada kao posledice pandemije, zatim na temu najugroženijih ekonomskih sektora i zanimanja, na adekvatnost odgovora države u zaštiti brojnosti i kvaliteta poslova, kao i na predviđanja za postepeni oporavak tržišta rada u narednom periodu. Rasprava se takođe dotakla teme potencijalnih trajnih promena na tržištu rada na globalnom nivou, kao posledice pandemije.

Kori Udovički je istakla da je za Srbiju od presudnog značaja da razmotri modele ekonomskog rasta koji podržavaju pristojne standarde rada. Istakla je da je stabilan ekonomski rast koji se ubrzavao tokom 2019. godine naglo zaustavljen usled pandemije, a trenutne projekcije sugerišu da će pad industrijske proizvodnje biti oko tri procenta do kraju godine. Prema njenim rečima, mala i srednja preduzeća su pokazala značajnu otpornost prema efektima pandemije, kako zbog rezervi koje su akumulirale, tako i zahvaljujući vladinim merama. Kori Udovički je očekuje težak ekonomski period pred nama, uprkos trendu nekih od najvećih multinacionalnih kompanija koje su započele sa prenosom svojih poslovnih operacije u okolne zemlje. Kao posebne prepreke u prevazilaženju pandemije i njenih posledica u Srbiji ona je navela centralizovano donošenje odluka, fiskalnu konsolidaciju koja je rezultirala smanjenjem državnog / administrativnog aparata i nedostatak jasnih principa na kojima počivaju ekonomske mere koje je uvela vlada.

Jovan Protić je predstavio neke od najznačajnijih nalaza iz globalnog istraživanja koje je sprovela MOR o efektima pandemije COVID-19 na zaposlenost širom sveta. Prema istraživanju, 5,5% radnog vremena izgubljeno je na globalnom nivou tokom prvog kvartala 2020. godine, dok je u drugom kvartalu izgubljeno 14,8% radnog vremena – što je ekvivalent gubitku od 480 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom. U Srbiji je efekat pandemije na gubitak radnog vremena sličan onome na globalnom nivou u procentualnom smislu, što je pretočeno u brojke, isto kao da je 510.000 stalno zaposlenih radnika izgubilo posao u drugom kvartalu 2020. godine.

Globalne brojke zasnovane na ovom istraživanju daleko nadmašuju efekte finansijske krize iz 2008-2009 godine. Eventualno povećanje globalne nezaposlenosti tokom 2020. godine znatno će zavisiti od budućih kretanja i mera politike.

Gospodin Protić naglasio je da je MOR objavila nekoliko preporuka u vezi sa sprovođenjem cilja održivog razvoja 8 (dostojanstven rad i ekonomski rast), uključujući potrebu da se prvo reši zdravstveni aspekat pandemije, da se oporavi tržište rada pre nego što se krene u fiskalnu konsolidaciju, da se usredsredi na posebno ugrožene grupe na tržištu rada, poput žena, mladih i neformalnih radnika i da se intenzivira socijalni dijalog, kako bi se osiguralo da se teret efekata krize preraspodeli na uravnotežen način.

Sarita Bradaš naglasila je da je u 2019. godini stepen zaposlenosti bio je 47,5% sa velikim udelom osoba sa nižim nivoom sigurnosti zaposlenja, kao što su oni koji obavljaju privremene i neformalne poslove. Socijalna zaštita je jedan od najvećih izazova sa kojima se susreću oni koji spadaju u kategoriju ranjivih poslova, jer naknada za nezaposlene nije obezbeđena. Zbog višedimenzionalne prirode dostojnog rada, cilj 8 povezan je sa ostalim srodnim ciljevima, kao što su rodna ravnopravnost, smanjenje siromaštva, zdravstvena zaštita i obrazovanje. Uprkos relativnom povećanju broja zaposlenih, broj onih ispod granice siromaštva i dalje ostaje stabilan, tvrdi Sarita Bradaš. Jedna od glavnih zamerki na vladine ekonomske mere je ta što nijedna od njih nije usmerene ka zaposlenima, nego su sve su usmerene prema poslodavcima. Ona pretpostavlja da će se zbog pandemije povećati broj ljudi kojima će biti potrebna socijalna zaštita i da sindikati moraju biti aktivnije uključeni u raspravu o mehanizmima suzbijanja negativnih efekata pandemije.

Jelena Žarković smatra da je ključno pitanje kako da organizujemo život u narednom periodu, pošto je sve izvesnije da ćemo nastaviti da živimo sa virusom u sledećih godinu-godinu i po dana. Prema njenim rečima, ekonomski odgovor Vlade na pandemiju bio je dobar onoliko koliko je mogao da bude u ovom trenutku. Ekonomski program možda nije bio toliko usmeren, budući da su neke grane privrede pogođene jače od drugih, ali Vlada je morala brzo da deluje i to je i učinila, znajući da u budžetu nema prostora za dodatno pozajmljivanje.

Najteže pogođeni krizom su oni iz najugroženijih kategorija zaposlenih, a vladine mere nisu u značajnoj meri bile uperene ka njima. Tu su pre svega radi o nekih 500.000 zaposlenih u neformalnom sektoru, od kojih su mnogi zaposleni u poljoprivredi, ali bez registrovanih poljoprivrednih domaćinstava. Jelena Žarković takođe očekuje da će pad BDP-a Srbije biti manje dramatičan nego u nekim drugim zemljama regiona, jer turizam ne učestvuje značajno u njenom BDP-u, a robna razmena Srbije sa spoljnim (uglavnom EU) partnerima nije toliko velika kao robna razmena nekih drugih zemlja u regionu sa EU partnerima.

Branka Anđelković detaljno je govorila o potencijalu digitalne tehnologije da doprinese ukupnoj sposobnost privrede da se odupre uticaju pandemije, te o sposobnosti prilagođavanja digitalnih radnika / slobodnih radnika na novu realnost. Pored kratkoročnih problema, postoje i važna pitanja vezana za to kako će ekonomija frilensera evoluirati nakon pandemije COVID-19. Jedan od ključnih nalaza koje je Branka Anđelković podelila iz nedavnog istraživanja jeste da su se segmenti ove urušili tokom pandemije, i da je još neizvesno kako će struktura srpske radne snage u budućnosti da izgleda, te da li će deo frilensera da se odluči na povratak u konvencionalnu ekonomiju. Ona je naglasila da pandemija menja način organizovanja radnih procesa i deli zabrinutost da upravljačke strukture u srspkim preduzećima i dalje teško organizuju i upravljaju procesom rada na daljinu.

Događaj je pokazao da vlada veliko interesovanje među relevantnim akterima za učešće u diskusiji o implikacijama pandemije na oblasti zapošljavanja i tržišta rada. Ovaj interes predstavlja veliki kapital koji će platforma “Održivi razvoj za sve” iskoristiti za budući dijalog među zainteresovanim stranama, kao i za buduće napore u izradi predloga razvojnih mera i politika.

Platforma za opštedruštveni dijalog “Održivi razvoj za sve” podstiče i omogućava široku diskusiju među najznačajnim nedržavnim akterima u Srbiji, uključujući civilno društvo, poslovnu zajednicu, akademske i istraživačke institucije, medije i građane na temu čvršćeg uvezivanja razvojnih prioriteta Srbije sa ciljevima sadržanim u Agendi za održivi razvoj do 2030. Platformom koordiniše šest istaknutih organizacija civilnog društva: Fondacija Ana i Vlade Divac u partnerstvu sa Fondacijom Centar za demokratiju (FCD), Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) u partnerstvu sa Timočkim omladinskim centrom (TOC) i Beogradska otvorena škola (BOŠ) u partnerstvu sa Beogradskim fondom za političku izuzetnost (BFPE).

Podelite:
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Održivi razvoj za sve

17 globalnih ciljeva

Vođeni ovim ciljevima, svi mi – vlade, preduzeća, civilni sektor i javnost – radićemo zajedno na izgradnji bolje budućnosti za sve.

0
Zanima nas vaše mišljenje – javite nam se u komentarima!x
()
x