Od preko 400 hiljada malih i srednjih preduzeća koja danas posluju u Srbiji, izdvaja se korpus od oko 500 izuzetno konkurentnih, inovativnih i rastućih izvozno orijentisanih MSP, koja predstavljaju skrivene šampione domaće privrede. Već sopstvenim razvojem, mala i srednja preduzeća daju doprinos kako prosperitetu tako i drugim dimenzijama Agende 2030. Oni zapošljavaju 40.000 ljudi i imaju zbirni godišnji promet od 4 milijarde evra, od toga 2.4 milijarde iz izvoza. Dobri su poslodavci, plaćaju plate veće od proseka u svojim sredinama, aktivno doprinose životu i razvoju lokalne zajednice, naročito u manjim sredinama, odgovorno posluju, proizvode proizvode i usluge više dodate vrednosti, inoviraju, prilagođavaju se, uče, koriste domaće znanje i stvaraju novo znanje. Navedene karakteristike čine da mala i srednja preduzeća značajno doprinose sprovođenju Agende 2030 u Srbiji i to pre svega ekonomskom rastu i dostojanstvenoj zaposlenosti (COR 8), inovacijama (COR 9), razvoju lokalnih zajednica (COR 11) i smanjenju regionalne nejednakosti (COR 10).

Upravo ova preduzeća bila su u fokusu panela Uticaj globalnih izazova na razvoj sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji na nedavno održanom Kopaonik Business Forumu. Prema rečima Nemanje Šormaza, direktora Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) koji rukovodi ekonomskim stubom u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“, uz poslovno okruženje koje bi bi bilo okrenuto podsticanju investicija MSP-ova, ovakvih preduzeća bi moglo da bude i nekoliko puta više.

Ovaj podskup malih i srednjih preduzeća može da odigra veoma važnu razvojnu ulogu i postane zamajac za druga mala preduzeća – ukoliko im se posveti potrebna pažnja.

Jedan od najefikasnijih načina za postizanje ovog cilja bilo bi vraćanje poreskog kredita, finansijskog instrumenta koji je bio dostupan do 2013. godine. “Mnogi od ovih 500 najuspešnijih su svoje prve investicione korake napravili koristeći poreski kredit dok je bio dostupan, a danas je Srbija jedina zemlja u Evropi koja ima poreski kredit, ali namenjen samo velikim preduzećima, odnosno nedostupan malim kompanijama”, objasnio je direktor CEVES-a, napomenuvši da je inicijativu za vraćanje poreskog kredita za mala i srednja preduzeća “oživeo” CEVES upravo u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“.

“Država je pokazala da može da bude odličan partner privredi, ali samo jednom delu – stranim direktnim investicijama, koje svake godine iz budžeta dobijaju više od 200 miliona evra i imaju odličnu institucionalnu podršku. Ne postoji razlog zašto takvo poslovno okruženje ne bi moglo da se uredi i za domaća mala i srednja preduzeća, kako bi ona i u praksi, a ne samo deklarativno, dobila uslove da postanu zamajac razvoja privrede“, rekao je Šormaz.

Prema njegovim rečima, kada bi se omogućilo da poreski kredit iznosi 50% investicije to bi državu koštalo 300 do 400 miliona evra godišnje. “To nije malo para, ali efekat bi bio rast privatnih investicija za 40% u srednjem roku od 5 godina. To je u današnjem iznosu milijardu i po evra, a na godišnjem nivou generisalo bi se oko 20 hiljada poslova. I u privredi i u struci postoji apsolutni konsenzus da je sazrelo vreme da se taj instrument vrati malim i srednjim preduzećima na korišćenje”, podvukao je Šormaz.

Panel diskusiju Uticaj globalnih izazova na razvoj sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji moderirala je Jasna Atanasijević, članica predsedništva Saveza ekonomista Srbije, a o značaju daleko šire i promišljenije saradnje i koordinacije u razvoju adekvatnih instrumenata za jačanje podrške ovom segmentu domaće privrede pored Nemanje Šormaza, razgovarali su i Tomislav Knežević, rukovodilac tima za implementaciju projekta “Zelena ekonomija” u GIZ-u, Igor Anić, predsednik IO ProCredit banke, Darko Budeč, vlasnik i predsednik kompanije Buck i Katarina Obradović Jovanović, pomoćnica ministra u Ministarstvu privrede.