Na konferenciji održanoj 15. novembra predstavljen je treći po redu izveštaj „Srbija 2030: Malo vremena dosta izazova – Da li je Srbija odredila svoj razvojni put?“. Cilj izveštaja je da najznačajnijim društvenim akterima, poput civilnog društva, poslovnog sektora, akademske i istraživačke zajednice, profesionalnih udruženja, medija i građana, omogući prostor za opštedruštveni dijalog o usklađivanju razvojnih prioriteta Srbije sa ciljevima sadržanim u Agendi za održivi razvoj 2030, jer pruža sveobuhvatni pregled napretka naše zemlje u ostvarivanju željene održivosti. Agenda 2030 usvojena je 2015. godine, i temelji se na tri osnovna stuba: iskoreniti siromaštvo, zaštititi planetu i obezbediti prosperitet za svakoga. Izveštaj je struktuiran prema osam prioritenih celina koje su identifikovane u izveštaju „Srbija 2030: razvojni prioriteti – izveštaj nedržavnog sektora”, koji je objavljen 2020. godine. U okviru svake prioritetne celine urađena je procena napretka u određenim prioritetnim potciljevima, kao i promene u strateškom, zakonodavnom i institucionalnom okviru za sprovođenje pojedinačnih ciljeva održivog razvoja. Još jedna novina u izveštaju je i analiza usklađenosti Programa ekonomskih reformi za period od 2023. do 2025. godine.

Prema međunarodnim izveštajima, Republika Srbija je pokazala blagi napredak ka ispunjenju šest ciljeva održivog razvoja, a na putu je ka ostvarenju za četiri. Najproblematičnije stanje ocenjeno je za cilj 13 – Akcija za klimu, u čijem ostvarivanju Srbija nazaduje. Ovo ukazuje da je neophodno uložiti dodatne napore za sprovođenje Agende 2030, što pre svega podrazumeva postavljanje ciljeva održivog razvoja u nacionalni kontekst, donošenjem Plana razvoja Republike Srbije.

Na održanoj konferenciji u okviru prvog panela, kojim je moderirao Vladimir Pavlović, programski direktor Beogradske otvorene škole, prisutni su dali odgovor na pitanje kako napredujemo u sprovođenju Agende 2030. Još jednom je istaknuto da problemi u primeni zakona i strategija proizilaze zbog nedostatka kapaciteta, naročito na lokalnom nivou, a da je i nedostatak finansija upečatljiv problem. Takođe, jedan od suštinskih preduslova za doprinos postizanju ciljeva održivog razvoja jeste partnerstvo između organizacija civilnog društva i organa javnih vlasti – ovo se posebno odnosi na razvoj dokumenata javnih politika i njihovu primenu u praksi, ali i transparentnost i pravovremenost informacija, jer bez relevantnih podataka nema smislenog procesa donošenja odluka i osmišljavanja, primene i evaluacije javnih politika.

Kako Beogradska otvorena škola u okviru Plaforme „Održivi razvoj za sve“ koordinira praćenje napretka u okviru ekološke dimenzije održivog razvoja, doprinos Monitoring izveštaju, ali i predstavljanju zaključaka na konferenciji dat je u kontekstu oblasti zaštite životne sredine. Prioriteti u reformama moraju biti usmereni na dekarbonizaciju, zelenu transformaciju i cirkularnu ekonomiju. Zeleni dogovor i Zelena agenda za Zapadni Balkan u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji predstavljaju dodatni podsticajni okvir za unapređenje reformi kojima se doprinosi ostvarivanju održivosti. Važno je istaći i da i dalje postoji vidljiv jaz između usvajanja strateških, normativnih akata i njihove primene u praksi, što je posebno vidljivo u domenu osnaživanja žena i ostvarivanja rodne ravnopravnosti.