Međuopštinski okrugli sto – razmena znanja i iskustava jedinica lokalne samuprave organizovan je 4. oktobra 2023. u Leskovcu, i okupio je predstavnike gradova i opština iz jugoistočnog regiona Srbije. Među prisutnima su bili predstavnici 11 gradova i opština, uključujući Gadžin Han, Merošinu, Ražanj, Svrljig, Niš, Surdulicu, Bosilegrad, Bujanovac, Leskovac, Lebane, Vlasotince i Pirot. Cilj ovog skupa bio je omogućiti razmenu mišljenja i iskustava u primeni principa i ciljeva održivog razvoja definisanih u Agendi za održivi razvoj do 2030. u kreiranju lokalnih politika koje su od suštinskog značaja za svakodnevni život građana ovog regiona.

Na početku okruglog stola istaknuta je ključna važnost planiranja na lokalnom i republičkom nivou. Depopulacija, posebno na jugu Srbije, predstavlja ozbiljnu brigu, a činjenica da bi krajem veka samo 60 hiljada ljudi moglo da ostane na ovom području dodatno komplikuje situaciju. Decentralizacija i kontinuirano lokalno planiranje prepoznati su kao ključni za suočavanje sa ovim izazovima, omogućavajući donošenje i sprovođenje efikasnih odluka na lokalnom nivou.

Prvi panel fokusirao se na podršku opštinama u izradi planova. Pri tom je ukazano na potrebu za većom saradnjom civilnog sektora u planiranju i praćenju sprovođenja lokalnih planova, uz istaknut problem nedostatka mehanizama za prikupljanje podataka i nesklad struktura srednjoročnih planova i programskih budžeta.

Na okruglom stolu je takođe prezentovan primer dobre prakse iz Pirota, naglašavajući transparentnost, inkluzivnost i fleksibilnost u procesu planiranja. Međutim, istaknuto je da, iako je prošlo pet godina od usvajanja zakonodavnog okvira za planiranje, Srbija i dalje kasni u donošenju planova razvoja, sa samo 50% opština koje imaju izrađene planove razvoja i samo 18 sa srednjoročnim planovima.

Nedostatak koordinacije između Republike Srbije i lokalnih zajednica dodatno otežava situaciju građanima na lokalu, što naglašava potrebu za aktivnim učešćem civilnog društva u procesu izrade lokalnih planova. U tom kontekstu istaknuta je značajna uloga Platforme “Održivi razvoj za sve” koja otvara prostor za dijalog između donosilaca odluka, civilnog društva i ostalih nedržavnih aktera.

Nedostatak organizovanih javnih rasprava tokom procesa donošenja lokalnih dokumenata takođe je predstavljeno kao problem. Samo tri opštine na jugu Srbije su organizovale javne rasprave, iako je to zakonska obaveza. Građani često nisu dovoljno zainteresovani za lokalno donošenje odluka, čak i kad su obavešteni o održavanju javnih rasprava.

Drugi panel bio je posvećen ekološkim pitanjima, posebno zagađenju površinskih tokova, bilo da se radi o organskom ili havarijskom zagađenju, koje se brzo šire nizvodno. Iako smo administrativno podeljeni, ekološki smo tesno povezani. Ovo postavlja pitanje o potrebi regulacije prečišćavanja voda na više nivoa – na republičkom, regionalnom, lokalnom, i čak na nivou proizvodnih sektora, ali i pojedinačno kod svakog od nas. Faza izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu prošla je kroz različite etape. Međutim, ključni izazov se javlja kada atmosferske vode dospevaju u kanalizacioni sistem koji vodi do postrojenja. Ove atmosferske vode razblažuju fekalne otpadne vode, što narušava efikasnost postrojenja. Za ispravno funkcionisanje, postrojenje za prečišćavanje zahteva ulaznu vodu bez atmosferskih primesa, detergenata ili boja iz industrijskih postrojenja. Istaknuto je da svako postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje koristi aktivne bakterije za tretman mora da ima odvojene sisteme za atmosferske vode, koje se smatraju relativno čistim, i sisteme za otpadne vode koje se tretiraju na postrojenjima za prečišćavanje.

U slučaju Vlasotinca, postrojenje za prečišćavanje nije u funkciji zbog prisustva različitih vrsta otpada u kanalizaciji. Ovo ističe potrebu za edukacijom građana o pravilnom odlaganju otpada i upravljanju otpadnim vodama.

Dodatno, uključivanje mladih u lokalne procese odlučivanja takođe je istaknuto kao važno, naročito kada su teme zaštite životne sredine u pitanju. Mladi često nisu dovoljno upućeni u lokalne političke procese i potrebno je stvoriti prilike za njihovu aktivniju participaciju.

U celini, okrugli sto je ukazao na potrebu za saradnjom građana, lokalnih vlasti i države, kako bi se efikasno rešavali izazovi održivog razvoja na jugoistoku Srbije. Samo zajedničkim naporima i inkluzivnim procesima možemo stvoriti održive i prosperitetne zajednice.