Leto koje je za nama pokazalo nam je koliko klimatske promene utiču na Srbiju i ostatak sveta. Od vremenskih nepogoda i poplava, preko požara do velikog broja dana u kojima je temperatura prelazila 37^o C – samo je deo onoga što smo svi osetili ovog leta. Posledice klimatskih promena osećamo svake godine u jačem obimu, letnji meseci postaju sve suvlji, dok je količina padavina u hladnijim mesecima  znatno uvećana. Na promenu klime utiče niz faktora, među kojima značajno mesto zauzimaju emisije gasova sa efektom staklene bašte koje najviše dolaze iz sektora energetike i industrije.

U prilagođavanju i borbi sa klimatskim promenama neophodne su promene i reforme u smeru većeg udela obnovljivih izvora energije, povećanja energetske efikasnosti javnih i privatnih zgrada, i napuštanja uglja i fosilnih goriva. Ove promene zahtevaju dugoročno planiranje i finansiranje za koje je potreban jasan plan mera i aktivnosti kako bismo istrajali u borbi sa klimatskim promenama.

Obaveze Republike Srbije u pogledu sprovođenja Agende 2030 komplementarne su obavezama koje proističu iz procesa pristupanja Evropskoj uniji. To je očigledno iz Komunikacije Evropske komisije (EK) COM/2016/0739, gde je EK potvrdila da će integrisati COR u svoja planska dokumenta. Pored toga, komunikacija je propraćena dokumentom „Naš svet, naše dostojanstvo, naša budućnost„, u kome je Agendi 2030 dato važno mesto u kreiranju EU legislative. Dokument predstavlja konsenzus Evropskog parlamenta, Evropske komisije i Saveta EU o održivom razvoju EU, sa ciljem formiranja zajedničkog okvira u kreiranju razvojnih politika, koje bi trebalo da integrišu ciljeve održivog razvoja.  Sama Agenda sadrži ključne ciljeve održivog razvoja koji treba da budu osnov svih javnih politika, kako u svetu, tako i u Srbiji. Ciljevi Agende 2030, koji obuhvataju oblast energetske i klimatske politike, među kojima su najvažniji COR 7 (Dostupna i obnovljiva energija), 11 (Održive zajednice, posebno kvalitet vazduha i upravljanje otpadom), 12 (Održiva proizvodnja i potrošnja), i 13 (Akcija za klimu: Preduzeti hitnu akciju u borbi protiv klimatskih promena i njihovih posledica), treba da budu  deo INEKP-a.

Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) ključan je instrument energetske i klimatske politike i dokument koji treba da trasira put ka pravednoj tranziciji do ugljenične neutralnosti svake pojedinačne države članice Evropske unije, kao i država koje su u procesu evropskih integracija, uključujući i Srbiju. Ovaj važan strateški dokument je način da Srbija postavi svoj pravac i definiše proces energetske tranzicije kroz pet stubova: 1) dekarbonizacija kroz smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanje udela obnovljivih izvora energije, 2) energetska efikasnost, 3) energetska sigurnost, 4) unutrašnje tržište energije, 5) istraživanje, inovacije i konkutentnost.

Izrada INEKP-a otpočela je pre više od dve godine i kompleksnost ovog dokumenta zahtevala je ozbiljne administrativne i finansijske resurse, multidisciplinaran pristup i koordinaciju rada nekoliko ministarstava. Javna rasprava održana je od 12. juna do 28. jula ove godine, i zainteresovana i stručna javnost imala je priliku da se dostavljanjem svojih komentara uključi u proces izrade ovog nama važnog dokumenta.

Iako bi, u teoriji, bilo izuzetno značajno da se objasni doprinos INEKP-a sprovođenju Agende 2030, to nije vidljivo u dokumentu. Između ostalih komentara koje je Beogradska otvorena škola uputila Ministarstvu rudarstva i energetike, navedeno je da je INEKP dokument koji je transponovan u naše zakonodavstvo na osnovu Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i samim tim relevantni ciljevi i podciljevi Agende moraju biti uzeti u obzir prilikom kreiranja ovog dokumenta. Takođe, u skladu sa preuzetim obavezama potrebno je stvoriti mogućnost da se pojedinačni ciljevi INEKP-a analiziraju i sa stanovišta Agende 2030. Povezivanje INEKP-a sa ciljevima održivog razvoja bi znatno poboljšalo praćenje sprovođenja navedenog dokumenta. U skladu sa tim, Beogradska otvorena škola će nastaviti sa zagovaranjem u pravcu integrisanja ciljeva održivog razvoja u sva strateška i planska dokumenta u Republici Srbiji.