„Ekonomsko osnaživanje žena je osnov za postizanje rodne ravnopravnosti, ali i održivi razvoj i ostvarivanje ciljeva postavljenih Agendom 2030 Ujedinjenih nacija“, poručila je predstavnica Socijalnog stuba Platforme „Održivi razvoj za sve“ Ivona Gvozdenović, menadžerka projekta u Fondaciji Ana i Vlade Divac, na konferenciji “Žensko preduzetništvo – presek stanja i mogućnosti za osnaživanje“.

Ona je na panelu posvećenom okvirnim uslovima i podršci ženama u biznisu, na kom su učestvovali i predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj,  predstavila inicijative koje je Socijalni stub Platforme pokrenuo u oblasti ekonomskog osnaživanja žena i praćenja primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti. „Prodor žena u sferu preduzetništva predstavlja značajan korak na putu emancipacije i sticanja ekonomske nezavisnosti kao prvog preduslova za rodnu ravnopravnost. Ipak, i žensko preduzetništvo i njegov razvoj, treba posmatrati u kontekstu izraženih rodnih nejednakosti”, istakla je Gvozdenović.

Otvarajući konferenciju, NJ.E. Anke Konrad, ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Republici Srbiji, istakla je da je „neophodno da prepoznamo ulogu koju preduzetnice imaju u pokretanju ekonomskog razvoja, kao i da rešimo prepreke sa kojima se suočavaju kako bi ostvarile svoj potencijal u potpunosti. Ono što se zaboravlja je da preduzetništvo ne počinje nakon završetka studija, ono počinje osnaživanjem žena u školi i pre toga, preduzetništvo počinje ohrabrivanjem devojaka da budu spremne da preuzmu inicijativu, da budu liderke, izgradnjom uverenja da imaju kapacitete i talente za svoju budućnost. Da slede moto da će uspeti oni koji rizikuju”.

Zamenica šefa Delegacije EU Plamena Halačeva naglasila je da su žene nosioci brojnih izuma i inovacija, ali da je rodni jaz i dalje u velikoj meri prisutan. „Žene preduzetnice čine samo jednu trećinu samozaposlenih lica i samo je osam odsto svih startapa formirano od potpuno ženskih timova. Međutim, veći broj žena preduzetnica značajan je za rast ekonomije. Ravnopravnost i kolektivni napor može se ostvariti kroz strukturni pristup za promenu, i može se ostvariti samo ako se svi uključe”, poručila je Halačeva.

Ministarka za brigu o porodici i demografiju i zamenica predsednice koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Darija Kisić rekla je da je posebno nezavidan položaj žena u reproduktivnom periodu na tržištu rada, i da je to nešto na čemu mora da se konkretno radi.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da je Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom izazvao opravdano negodovanje i diskusiju javnosti, jer, kako je rekla, nije postojalo razumevanje za potrebu za njegovom promenom i potpuno izjednačavanje žena kada se radi o svim oblicima radnog angažovanja.

Konferencija je  organizovana kroz Nemačko-srpsku inicijativu za održivi rast i zapošljavanje i UN Women uz podršku EU projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti”,  5. juna 2023. godine u Beogradu, sa ciljem da pokrene dijalog o ženskom preduzetništvu, razmenu iskustava, kao i poboljšanje uslova i stvaranja mogućnosti za osnaživanje žena.