Lokalne organizacije civilnog društva najavile su na skupu održanom 30. avgusta u Beogradu u Kongresnom centru Hotela Envoy otpočinjanje aktivnosti četiri inicijative za primenu ciljeva održivog razvoja u sektoru zdravlja i zaštite životne sredine u Boru, Somboru, Požegi, Knjaževcu i Pirotu. Finansijsku podršku za ove aktivnosti, koje će biti realizovane u narednih godinu dana, obezbedio je Fond za održivi lokalni razvoj koji podržavaju Švajcarska i Nemačka razvojna saradnja, a implementira Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ u okviru projekta “Reforma javnih finansija – Agenda 2030”.

“Knjaževac ima novu transfer stanicu sa reciklažnim dvorištem, ali građanima nisu obezbeđeni uslovi za primarnu selekciju otpada u blizini njihovih domova. Zato će aktivnosti našeg projekta “Čista sredina – Zdravi ljudi”, pre svega, biti usmerene na podizanje svesti građana o značaju primarne selekcije reciklažnog otpada na mestu nastanka,” rekla je na skupu Snežana Pavković iz organizacije Timočki klub iz Knjaževaca. Pavković je dodala da će u tu svrhu u okviru njihove inicijative u Knjaževcu biti uspostavljena četiri ostrva sa velikim kontejnerima za reciklažu i osam manjih sa kantama za selektovanje reciklabilnog otpada, koja će se nalaziti u neposrednoj blizini škola. “U Pirotu će fokus aktivnosti naše inicijative, koju sprovodimo u saradnji sa organizacijom Pirgos iz Pirota, biti usmerene na razvoj lokalnih politika javnog zdravlja,” zaključila je Pavković.

“U okviru našeg projekta “Građani i lokalne samouprave zajedno ka ciljevima održivog razvoja” sprovešćemo istraživanje stavova građana i stručne javnosti o najvažnijim izazovima našeg grada u pogledu zaštite životne sredine i na osnovu toga kreirati Lokalni akcioni plan za zaštitu životne sredine Grada Sombora,“objasnio je prisutnima Srđan Vlaškalić iz Somborskog edukativnog centra. Ovaj Centar, u saradnji sa Građanskom Alijansom za socijalnu inkluziju GASI iz Požege, radiće i na kreiranju Plana javnog zdravlja Opštine Požega sa posebnim akcentom na prevazilaženje posledica COVID-19 pandemije.

Aktivnosti inicijative “Bolje je održivo” u Boru, koje su usmerene na podizanje ekološke svesti i znanja dece, mladih i građana, kako je rečeno na skupu, sprovodiće Društvo mladih istraživača iz Bora. Dok će projekat  “Prvi korak ka čistoj i otpornoj lokalnoj zajednici!”, koji će u Somboru sprovesti Fondacija Gimnazija „Veljko Petrović”, podrazumevati  kreiranje modela za reciklažu aluminijumskih limenki i plastičnih čepova na teritoriji Grada Sombora i podizanju svesti različitih pripadnika lokalne zajednice u Somboru o značaju sistematskog bavljenja reciklažom otpadnog materijala.

Tema poziva koju je Fond za lokalni održivi razvoj u aprilu ove godine uputio organizacijama civilnog društva zasnovana je na rezultatima izveštaja „Srbija 2030: Razvojni prioriteti – Izveštaj nedržavnog sektora”, koji su objavile organizacije civilnog društva okupljene oko Platforme “Održivi razvoj za sve”.

“U ovom izveštaju se, na osnovu zvaničnih i relevantnih podataka, između ostalog navodi da se od ukupno generisanog otpada, ne računajući mineralni otpad, u Srbiji reciklira samo 34%. To je manje od bilo koje zemlje Evropske unije i znatno manje od EU proseka koji iznosi 75%. Takođe, Srbija ima samo 10 funkcionalnih higijenskih deponija, dok se broj divljih procenjuje na čak oko tri hiljade. Naporedo s tim, čak 6,5 % građana izjavljuje da ima nezadovoljene zdravstvene potrebe, što je skoro tri puta veći udeo u odnosu na prosečne vrednosti u EU. Sve to neposredno utiče na zdravlje i kvalitet života građana Srbije,” rekla je na otvaranju skupa Milena Altmajer, vođa projekta Reforma javnih finansija – Agenda 2030. Altmajer je objasnila da je upravo zbog toga jedan od zahteva istaknutih u pozivu Fonda bio da predložene inicijative obuhvate najmanje dve od četiri prioritetnih oblasti delovanja održivog razvoja definisanih ovim izveštajem: zdrav život i zdravstvena zaštita dostupni svima, odgovorna i efikasna upotreba prirodnih resursa, čiste i otporne lokalne zajednice i očuvanje prirodnog i kulturnog nasleđa.